Novosti dana!!!!

slobodna tema

Autor: Denubridius | 24.10.2009. - 19.53
Kako reći: žena borac ili borkinja



Osobu ženskog pola koja predaje u školi zovemo učiteljica ili profesorka/profesorica, kada leči ona je doktorka/doktorica, ali šta ako zastupa ljude u sudskim procesima? Je li onda advokat, advokatica, akvokatkinja, zastupnik ili zastupnica? Kako tek nazvati ženu borca - borkinja?

Na koji način uskladiti srpski jezik sa Deklaracijom o ljudskim pravima (1948), pitanje je kojim su se pozabavile Svenka Savić, Marijana Čanak, Veronika Mitro i Gordana Štasni u knjizi „Rod i jezik“. Ova publikacija upravo se pojavila u izdanju „Ženskih studija i istraživanja“ i „Futura publikacije“ (projekat je podržala Fondacija „Fridrih Ebert“), a već je izazvala polemike i kritike. S obzirom na to da jezička kultura u Srbiji decenijama nije na zavidnom nivou o rodnoj ravnopravnosti do sada se nije detaljnije raspravljalo.
- Publikacija sumira dosadašnja iskustva, ukazuje na moguće pravce normiranja rodno osetljivog jezika i poziva na dijalog kako lingviste, tako i celokupno društvo. U Srbiji se tek formira navika da razmišljamo o jeziku u kontekstu ljudskih prava - kaže prof. dr Svenka Savić.
Zvanja i zanimanja u zdravstvu, prosveti, sportu, muzici su odavno i ženska (doktorka, učiteljica, flautistkinja, pijanistkinja, teniserka, sportistkinja), ali ima oblasti u kojima, npr. nisu definisana akademska zvanja, recimo (docentkinja, prodekanka…).
- Naš jezik je arhaičan i neravnopravnosti ne možemo u potpunosti otkloniti, ali smo, što se tiče ravnopravnosti polova dosta odmakli - tvrdi prof. dr Miroslav Nikolić.
On se, kao i većina lingvista, zalaže za to da se koriste reči za ženska zanimanja koje već postoje, kao i one koje se mogu napraviti po uobičajenim modelima srpskog jezika. Ipak, ni najplemenitiji ciljevi kao što je ravnopravnost ne mogu biti opravdanje da se silom menja jezik, upozorava naš sagovornik, reč mora biti prihvaćena spontano, ne može se narediti njena upotreba. Da li je neka forma ženskog roda za zanimanja i titule lepo ili dobro skovana može nam reći jedino naša intuicija. Osnovno pravilo je da reč ne para ni uši, ni misao, ni mozak, ni znanje, objašnjava prof. dr Dragana Mršević.
- Neke stvari nama lingvistima mogu biti nepravilne, ali prihvatljive jer su potrebne jeziku. Potreba najbolje rešava jezičke nedoumice.
Kada imamo dilemu da li nešto dobro zvuči bolje je da izbegnemo građenje reči, savetuje profesorka Mršević: kustoskinje, kustosice, psihopatice, vojne pitomkinje ili pitomice, nisu dobra rešenja.
- Reč „pitomice“ u srpskom postoji, ali nema veze sa vojskom. Pitomice su pre Drugog svetskog rata bile devojke koje su dobijale stipendiju.
Naročito treba voditi računa kod opisnog imenovanja ženskih zanimanja.
- Nije dobro ni rešenje zameniti telekomunikatorka sa osoba zadužena za telekomunikaciju. To me podseća na birokratski jezik iz doba komunizma, kojeg smo se jedva otarasili - upozorava prof. Dragana Mršević i kaže: - Ja nisam osoba za držanje časova, već profesorka.
Pitanje za diskusiju je i da li izbegavamo neravnopravnost kada kažemo „matematičari“.
- Načelno je pitanje da li reč matematičari isključuje osobe ženskog pola? Ja mislim da ne. Reč je upotrebljena za nekonkretne, neodređene osobe i ne znam zašto bi žena bila isključena iz toga. Slično je kada se upotrebljava reč čovek u značenju ljudsko biće. Kada kažemo „čovek je za to i to sposoban“ svi znamo da je u pitanju ljudsko biće. Tako se kaže i žena borac - borac u najopštijem smislu - tvrdi Dragana Mršević.
Neki lingvisti ipak smatraju da se treba držati tradicije prema kojoj se na dokumentima, diplomama, uverenjima, potvrdama, zvanja daju isključivo u muškom rodu.
- Nećemo za doktora filoloških nauka reći doktorka filoloških nauka. Pitao sam doktorke sa Medicinskog fakulteta jesu li one patološkinje ili patolozi, gastroenterohepatolog ili gastroenterohepatološkinja. „Bože, odakle vam to!“, rekle su mi. Sreo sam moju nekadašnju studentkinju, sada prvakinju Beogradske opere Jasminu Trumbetaš, koja, dakle, ima i jezičko obrazovanje, i pitao je da li je ona sopranistkinja ili sopranistica. „Ju, otkud vam to!“ bila je i njena reakcija - kaže prof. dr Bogdan Terzić.
Evropska zajednica zahteva da žena bude vidljiva u aktima i zakonima. Svi jezici naprednih društvenih sredina zahvaćeni su ovim procesom. Pošto se kod nas broj profesija mnogo povećao imamo probleme u njihovom imenovanju, ističe dr Stana Ristić, recenzent knjige „Rod i jezik“.

NASA traži volontere za let na Mars


Autor:Denubridius
| 25.10.2009. - 18:34

Evropska
svemirska agencija (ESA) traži volontere za let na Mars koji će trajati
520 dana i biti obavljen u simulatoru. Posadu će sačinjavati šest
dobrovoljaca iz raznih zemalja koji će učestvovati u simulaciji
putovanja dugog 520 dana, od kojih 30 na površini Crvene planete.





Misija će biti realizovana u Moskvi, gde će "šegrti astronauti" svo to
vreme provesti u specijalnoj svemirskoj letelici izolivani od
spoljašnjeg sveta.
Cilj misije je proučavanje psiholoških i medicinskih aspekata svemirske
misije dugog trajanja. Volonteri će biti podvrgnuti i jednom broju
naučnih ogleda radi proučavanja efekata izolacije na njihovo fizičko i
psihičko ponašanje. Posada će u specijalnoj laboratoriji gajiti povrće
za sopstvene potrebe, spavaće u kapsuli, a spejs šatl će napustiti
jedino radi spuštanja na površinu Marsa.
"Putovanje" od 520 dana podeljeno je na tri dela: 250 dana će trajati
let do Marsa, za boravak na njegovoj površini predviđeno je 30 dana, a
povratak na Zemlju trajaće 240 dana. Kako su preneli francuski mediji,
kandidati za ovaj eksperiment treba da budu stari između 25 do 50
godina, da budu motivisani, da ne budu viši od 1,8 metara, da govore
engleski ili ruski i da dolaze iz Irske, Kanade, Austrije, Češke,
Nemačke, Danske, Norveške, Holandije, Švajcarske, Belgije, Francuske,
Španije, Grčke i Italije. Pored toga, moraju da imaju određeno iskustvo
iz oblasti medicine, biologije, informatike, inženjerstva ili mehanike.

Posle četvoromesečne obuke, misija Evropske svemirske agencije počeće pred kraj 2010. godine.

korisne informacije

Savremeni čovek imao seks sa neandertalcima


Autor:Denubridius | 29.10.2009. - 15:55

Današnji
čovek i neandertalci imali su seks, iako pripadaju različitim vrstama,
tvrdi vodeći genetičar, profesor Svante Pabo, prenosi "Telegraf".





Pabo, ujedno i direktor genetike u glasovitom Institutu "Maks Plank" u
Lipcigu, izneo je tu tvrdnju na konferenciji u laboratoriji "Kold
Springs" u Njujorku. On je, međutim, ukazao da nije poznato da li je
bilo potomaka ovakvog sparivanja, kao ni da li su različite vrste bile
sposobne da dobiju decu.
"Ono što mene stvarno zanima je da li smo tada imali decu i da li su
ona doprinela našem današnjem razvoju", napisao je Pabo u članku za
"Sandej Tajms".

"Siguran sam da su imali seks, ali da li je bilo potomaka koji su
doprineli našem razvoju? Na ovo pitanje moći ćemo da odgovorimo sa
novim sledom neandertalskog genoma", istakao je Pabo.

Ovaj fenomen je već viđen kod današnjih životinja, poput konja i
zebri, lavova i tigrova, ali su njihovi potomci uvek bili sterilni.

Tokom poslednjih nekoliko godina pronađeni su fosili sa
karakteristikama i neandertalaca i modernih ljudi, što sugeriše da se
se dve vrste parile, a prethodnim analizama neandertalskih gena
otkriveno je da neandertalski DNK ima veoma različit sastav od
današnjeg čoveka.





Naučnici se nadaju da će Pabove tvrdnje dovesti do odgovora na ova kontradiktorna otkrića.

Neandertalci su živeli pored današnjih ljudi pre oko 30.000 godina.
Dve vrste koegzistirale su zajedno 10.000 do 20.000 godina pre nego što
su nenadertalci izumrli.

Pabo nastoji da dokaže svoju teoriju tragajući za dokazima DNK
modernog čoveka u fosilima neandertalaca. Međutim, ukoliko je
neandertalski DNK opstao u genima današnjeg čoveka, ti tragovi će biti
razređeni, ispod nivoa detektovanja, smatra on.

autor:Denubridius 01.11.2009 20.26h
Italijanka Adrijana Janili ovih dana je diplomirala pravo na univerzitetu u Urbinu u 94. godini.
Stefano Pivato, rektor univerziteta u Urbinu pun je hvale za ovu
vremešnu studentkinju. "Adriana Janili je odličan primer istrajnosti za
ostale studente. Njen izvanredan diplomski rad na temu nasilja prema
ženama i odlične ocene na ispitima, doneli su joj najvišu moguću
finalnu ocenu", rekao je on.
Adrijani

Janili, konsultantu u proizvodnji u penziji, to nije jedina
univerzitetska diploma posto je završila i studije orijentalnih jezika
i političkih nauka. Međutim, kako prenose italijanski mediji, ona
namerava i dalje da se obrazuje i već razmišlja na koji će novi
fakultet da se upiše.
Pored svojih godina puna je snage i neverovatno lucidna. Reklo bi se da je bar 20 godina mlađa, naveo je rektor Pivato.

Caki stigla u Kg...
I nasla novi posao....